Šta gubite ako potpišete sporazumni raskid radnog odnosa?
Ključne informacije
- Sporazum mora da bude u pisanom obliku.
- Pre potpisivanja poslodavac mora da Vas pisano obavesti o posledicama za naknadu za nezaposlenost.
- Otpremnina po zakonu ne pripada; može da se ugovori u sporazumu.
- Sve zarade i naknade poslodavac isplaćuje u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.
Ukratko
Sporazumnim raskidom radni odnos prestaje danom koji dogovorite, bez otkaznog roka i bez zakonske otpremnine, a po pravilu gubite i pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, pa sporazum potpišite tek kada znate šta tačno potpisujete.
Šta je sporazumni raskid?
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog (član 177 Zakona o radu). Nijedna strana ne mora da navodi razlog. Dan prestanka radnog odnosa određuje se u sporazumu, a otkaznog roka nema.
Sporazum je dogovor, pa ponudu za njega možete i da odbijete. Odbijanje sporazuma nije zakonski razlog za otkaz.
Šta poslodavac mora da Vam kaže pre potpisivanja?
Pre potpisivanja poslodavac je dužan da Vas pisanim putem obavesti o posledicama koje sporazum ima na prava za slučaj nezaposlenosti (član 177). Pročitajte to obaveštenje pre nego što potpišete sporazum i sačuvajte primerak oba dokumenta.
Niko ne može da Vas obaveže da sporazum potpišete istog dana. Ako dobijete nacrt, tražite vreme da ga pročitate kod kuće.
Šta time gubite?
Naknadu za nezaposlenost. Po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaposleni kome je radni odnos prestao sporazumom nema pravo na novčanu naknadu, osim u izuzecima koje taj zakon predviđa.
Otpremninu. Zakon o radu otpremninu propisuje za otkaz zbog tehnološkog viška i za odlazak u penziju, ne za sporazumni raskid. Novac koji dogovorite pri odlasku dobijate samo ako su iznos i rok isplate upisani u sporazum.
Mogućnost da osporite otkaz. Kada radni odnos prestane sporazumom, nema rešenja o otkazu koje biste osporavali pred sudom. Sporazum može da se ospori ako je zaključen pod pretnjom ili u zabludi, ali to se teško dokazuje.
Ako Vam poslodavac sporazum nudi umesto otkaza kao tehnološkom višku, imajte u vidu da se tako mogu izgubiti i otpremnina i naknada za nezaposlenost.
Šta treba da piše u sporazumu?
Dan prestanka radnog odnosa, isplata zarade do tog dana i naknada za godišnji odmor koji niste iskoristili (član 76). Ako ste se dogovorili o novčanom iznosu pri odlasku, u sporazumu moraju da stoje iznos i rok isplate.
Rok
Sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja poslodavac isplaćuje u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.
Rok teče? Pozovite +381 65 2935 637 ili pošaljite upit sa sporazumom i obračunom konačne isplate.
Sporazum ili otkaz koji sami dajete?
Ako želite da odete, ne morate da tražite sporazum. Ugovor o radu možete da otkažete i sami, pisanim otkazom koji dostavljate poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji navedete kao poslednji dan rada (član 178). Opštim aktom ili ugovorom o radu taj rok može da bude duži, ali najviše 30 dana.
Razlika je u tome ko određuje dan odlaska. Kod otkaza to činite Vi, uz otkazni rok; kod sporazuma dan se dogovara, pa može da bude i sutrašnji.
Kada Vam ne treba advokat?
Ako odlazite svojom voljom, na primer zato što ste našli novi posao, a sporazum samo određuje dan odlaska i isplatu zarade i naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, možete da ga potpišete i bez pravne pomoći. Više pažnje traži sporazum koji Vam poslodavac nudi umesto otkaza, ili uz rok od jednog dana za odgovor.
Šta da pripremite
- nacrt sporazuma koji ste dobili
- pisano obaveštenje o posledicama za naknadu za nezaposlenost
- ugovor o radu i sve anekse
- obračune zarade za poslednja tri meseca
- podatke o neiskorišćenom godišnjem odmoru
Propisi
- Zakon o radu čl. 76, 119, 158, 177, 178 i 186
- Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti čl. 67